Ekološka osvešćenost je tema koja je poslednjih godina sve više prisutna u javnosti povodom zagađenosti vazduha u gradovima. Može se ispoljiti na razne načine, ali suština je uvek ista:

Biti ekološki osvešćen znači mariti o svom okruženju i čuvati našu planetu.

Ne treba čekati da vazduh pred nama postane tamno siv da bismo počeli da razmišljamo na ovu temu.

Naprotiv, ovo je jedan od problema o kome treba razmišljati mnogo unapred. Posledice nemarnih akcija vidne su na duge staze, budućim generacijama.

“Ne nasleđujemo Zemlju od svojih predaka; pozajmljujemo je od svoje dece.”

Stvarati ekološku svest tokom ranih godina dece znači ulagati u njihovu bezbrižnu budućnost i odrastanje. Svi mi želimo zdravo, zeleno okruženje u kome naša deca mogu odrastati u dodiru sa prirodom.

S obzirom na to da deca provode puno vremena u parkovima i prirodi, brojne su prilike da i oni doprinesu očuvanju životne sredine, ali i da ih mi kao roditelji naučimo o značaju očuvanja planete.

Nikada nije prerano za edukaciju dece na tu temu. Navike koje se steknu tokom detinjstva u velikom broju slučajeva ostanu prisutne tokom celog života.

Ukoliko naučimo dete od malena da misli o ekologiji i bude pažljivo prema prirodi, vrlo je verovatno da će mu to postati životni stil i da će tokom života biti ekološki nastrojeno. 

Ukoliko ste razmišljali da je biti ekološki osvešćen nešto komplikovano ili skupo, imamo lepe vesti: jednostavnije je nego što mislite.

Postoji bezbroj malih postupaka koji ne zahtevaju veliki napor ni roditelja ni deteta, a mogu imati veoma značajan uticaj. 

Čuvati i održavati prirodu

Provođenje vremena u prirodi dobro je za decu iz mnogo razloga:

• smanjuje stres,
• razvija njihovu kreativnost,
• stimuliše ih,
• pomaže im da cene i poštuju svoje okruženje.

Ono na šta im roditelji mogu ukazati jeste da životnu sredinu ne treba uzimati zdravo za gotovo: park će biti čist i lep za igranje samo ukoliko ga mi sami čuvamo i održavamo; u šumi će biti raznih životinja samo ukoliko im mi ne oštetimo stanovište. 

Šetnje po parku ili šumi su savršena prilika da Vaše dete nauči o tome kako su naši svakodnevni postupci štetni za okruženje.

Iskoristite tu priliku da mu objasnite zašto je štetno bacati otpad u prirodu i naučite ih nekim činjenicama koje će im zagolicati maštu.

Na primer, da li Vaše dete zna da je plastičnoj flaši potrebno više od 400 godina da se razgradi?

Štednja resursa kod kuće

Koliko puta smo čuli naivne komentare dečice da voda ili struja nikada ne nestaju i da će ih uvek biti?

Ovakvi komentari prestaju da budu naivni ukoliko roditelji ne reaguju na vreme. Sa rastom populacije na planeti Zemlji prirodnih resursa je sve manje i manje.

Ovo je, naravno, deci teško da razumeju jer su naviknuti na to da struje ili vode prosto uvek ima, i teško im je da zamisle nešto tako apstraktno. 

Možete iskoristiti svakodnevne situacije da im skrenete pažnju na to.

Izbegavajte nepotrebno duga brčkanja u kadi, nasuprot, iskoristite tu priliku da edukujete svoje dete o resursima naše planete i zašto je važno štedeti ih.

Naučite dete da gasi svetlo kada napusti prostoriju i da TV ne mora da bude upaljen ukoliko ga ne gledate. 

Reciklaža i razvrstavanje otpada

U Srbiji postoji sve više kontejnera za reciklažu, zašto ih ne bismo iskoristili?

Nabavite kante za razvrstavanje otpada i pretvorite recikliranje u igricu za decu. Objasnite im zašto je važno razvrstavati otpad i koja vrsta otpada se reciklira sa kojom.

Budite kreativni – napravite zanimaciju za dete tako što ćete zajedno obojiti kante raznim bojama ili prilepiti crteže i nalepnice na kante, koji će pomoći detetu da razazna gde se šta baca.

Kada kupite novu namirnicu koju Vaše dete ne poznaje, izazovite ga da pogodi u koju kantu se ta ambalaža baca.

Upravo ovakav pristup jeste najodrživiji na duge staze – dete će uživati u igrici ili izazovu i biće mu zanimljivo, samim tim će se baviti reciklažom duže jer mu neće teško pasti. 

Neka ekologija postane tema koja je prisutna u vašim životima. 

Najpametniji način da Vaše dete nauči da razmišlja o životnoj sredini jeste da ga kroz život i svakodnevnicu upravljate svojim pitanjima.

„Da li je to što si uradio/la dobro za okruženje, šta misliš? Da li je bolje da kupimo jabuke u papirnoj ambalaži ili u plastičnoj kesi?“

Na duge staze će upravo takav pristup najviše pomoći jer će se tako na zdrav način stvoriti navike. 

Kada sledeći put Vaše dete uzme nekoliko papira iz sveske, nacrta po jednu liniju na svakom i baci ih, pitajte ga da li je zaista neophodno baciti neiskorišćen papir? Ukažite mu na to kako se papir pravi i zašto prevelika potrošnja papira utiče na prirodu. 

Ako sednete u kafić i dete poželi da se igra slamčicama, objasnite mu da slamčice nisu razgradive i da ispuštaju hemikalije u vodu, vazduh i zemlju, koje mogu oštetiti floru i faunu.

U mnogim zemljama Evropske Unije prodaja plastičnih slamčica je zabranjena, umesto njih koriste se uglavnom papirne, koje su uglavnom šarene, pa samim tim i zanimljivije deci. Eto još jednog podsticaja da prestanemo da koristimo plastične slamčice. 

Postoje mnogobrojne volonterske akcije na temu ekologije, radionice i predavanja. Ovakve aktivnosti su od velikog značaja jer dodatno edukuju decu na temu zaštite životne sredine.

Možda i najvažnije je da naučimo da razmišljamo o planeti u svim našim postupcima i da donosimo svakodnevne odluke na osnovu toga da li će doprineti očuvanju planete ili ne.

Ukoliko vi kao roditelji tako razmišljate, Vaše dete će imati savršen uzor.